Обнова храма

Храм посвећен Успењу Пресвете Богородице, саграђен је у периоду од 1761. до 1768. године за време владике Јована Ђорђевића, а освештан је тек 1775. године од стране владике Викентија Поповића.

Средства за изградњу, као и за многе црквене предмете и књиге, донирао је богати вршачки трговац Хаџи Алекса Николић. У црквеном инвентару из 1787. године записано је да је црква „сазидана од доброг материјала од печене цигле, дужине 9 и 5/6 хвата, висине 4 и 2/6 хвата, и ширине 4 и 2/6 хвата, са торњем високим 18 хвати. Кров је био покривен шиндром и ојачан белим лимом на угловима, а порта ограђена дрвеним даскама“. Торањ је касније, 1814. године, покривен бакром, порта је 1831. ограђена каменом, а тек 1868. гвозденом оградом која и данас постоји.

Светоуспенска црква представља праву уметничку ризницу, јер су на њеном украшавању радили многи познати уметници, али и они чија су имена остала непозната. Иконостас је дело славног сликара Арсенија Теодоровића и мање познатог дрворезбара Пантелејмона Николајевића.

Дрворезбарски радови су обављани кроз дужи временски период од 1775, када је црква освештана, па све до 1805. године. Арса Тодоровић је сликарске радове обављао 1808. и 1809. године.

Током дугог времена свога постојања, генерална обнова храма започета је 2007. године, као и изградња објеката у порти, и она по фазама траје и до данас.

Једна од скоријих фаза обнове је и санација и електрификација звона. Деценијама нису била у функцији сва четири звона. Слава Богу сва звона поново звоне, најавивши нам Васкрсење Господње.

У току су радови у унутрашњости храма – санација зидних површина оштећених влагом. Позивамо све вернике и људе добре воље да, у складу са својим могућностима, помогну обнову светиње.